Велики кнежеви Москве

Потомство:
Иван IV Грозни; Јуриј;

Василиј ІІІ Иванович (рус. Василий ІІІ Иванович; Москва, 25. март 1479 — Москва, 3. децембар 1533) је био велики московски кнез од 1505. године. Био је други од пет синова Ивана ІІІ и Софије Палеолог. Током своје ране младости он се налази у средишту дворских сплетки за власт које га настоје поставити за будућег великог кнеза уместо Ивановог унука Дмитрија.
Након смрти његовог оца Ивана ІІІ 27. октобра 1505. године Василиј ІІІ постаје делимично оспорени велики кнез Москве. Тек смрћу свога нећака Димитрија 1509. његова је власт потврђена. Без обзира на те првобитне проблеме одмах по преузимању власти Василиј наставља ширење велике руске кнежевине. Године 1510. осваја област Псков, чији истоимени главни град постаје други по величини град велике кнежевине.
Ангелина Бранковић је одржавала односе с московским великим кнезом Василијем ІІІ, којем се обраћала за помоћ почетком 16. века и којег је молила да узме светогорске манастире под покровитељство, што се и десило.
Године 1514. заузима Смоленск. Као одговор на ту победу започиње мобилизација Пољско-литванских снага које 8. септембра 1514. у бици код Орше побећују и масакрирају Московску војску од 40.000 војника. Ефекат тога пораза је заустављање даљег ширења државе Василија ІІІ, који ће убрзо потписати мир са опасним противником. Тадашњу војну слабост државе искоришћава Кримски канат чија војска долази 1519. године све до Москве где јој је велики кнез био принуђен да плати откупнину да се врати кући.
Потреба враћања барем слике негдашњег сјаја резултује освајањем области Рјазан 1521. године, и Северног Новгорода годину дана касније. До краја његове владавине десетак година мира помаже државном опоравку тако да је она у могућности 1531. године наметнути Татарском канату свога човека на власт.
Пошто није имао наследника са првом женом Соломоном, Василиј се раставља 1525. године, а недуго затим поново жени Еленом Глински 1526. У другом браку му се напокон 1530. године рађа дубоко прижељкивани син Иван Грозни. Године 1533. рађа му се и други син по имену Јурај.
Василиј је умро 3. децембра 1533. године од тровање крви. Непосредно пре смрти одредио је за наследника свога сина Ивана а своју супругу Елену за његовог регента. Владавина Василија је запамћена као ера грађевинског бума у ​​Русији, која је започела још за време владавине његовог оца Ивана. У Москви су у његово време изграђени Кремљ, храм светих Арханђела и Вазнесењска Црква. Направљени су утврђени градови у Тули, Нижњи Новгород, Коломна, и други градови. Успостављена су нова насеља, утврђења, тврђаве.

Извор: www.wikipedia.com